Ovo je vjerojatno jedini post u kojem sam naslov govori nešto normalno,s čim se svi ljudi po nekoliko puta u životu sretnu.Međutim nisu svima novi počeci isti.
Završilo je formalno obrazovanje,dok sam išla u školu društveni i socijalni kontakti su bili koliko toliko dobri,ali danas od kontakata nije ostalo gotovo ništa.Da bi se izvukla iz društvene izolacije otvorila sam prije ovog bloga ,profil na facebooku,što mi je pružilo mogućnost da obnovim neka prijateljstva iz djetinjstva,škole ali i neka nova.Sve to ide jako teško,ali polako ide.
Obožavam glazbu,a jedan moj prijatelj svira gitaru u rok grupi Skaut,nismo se vidjeli nekoliko godina ali me je pozvao na jednu promociju na koju ja nisam mogla otići,a razlog je bio taj što se nisam imala hrabrosti tamo pojaviti sama.Nevjerojatno neki bi rekli. Godinama čekam tako nešto i na kraju nisam spremna.
Evo šta se dalje događa u mom životu,nije prošlo niti mjesec dana od pozivnice za prvi ivent,evo ga već pzivnica za drugi.Moj dragi prijatelj koji mi šalje pozivnice ,čiji sam ja najveći fan nema pojma što ja proživljavam.
Imam još par dana do tada ,nadam se da ću do tada steći dovoljno samopouzdanja da obučem nešto zgodno za tu prigodu i pojavim se na toj svirci .Svim srcem to želim,ali neka kočnica u meni ,koju vučem iz prošlosti mi neda da se tomu veselim onako kako bi to jedna mlada osoba koja obožava tu vrstu glazbe trebala.
Nadam se da ću moći otići .Znam da moram uložiti ogroman napor,ali nadam se da ću uspjeti.
Nema komentara:
Objavi komentar